Šta je zapravo kancer i šta može svaki pojedinac da uradi za sebe da bi sprečio njegovu pojavu?Todor Jovanović

by Mima Miković | Nov 30, 2016 | Home, Zdravlje

Fiziološku apoptozu (odumiranje) ćelija u jednom organizmu treba održavati i podržavati, budući da je ona korisna, zdrava i neophodna. Uostalom, šta bi bilo sa živim svetom da nema umiranja? Planeta Zemlja bi bila jedan veliki kancer…

Primarijus dr sci. medicine Todor Jovanović posvetio je svoj dugogodišnji naučnoistraživački rad imunologiji i virusologiji i dao veliki doprinos razumevanju mnogih metaboličkih i imunoloških procesa u ljudskom oranizmu. Autor je više knjiga, članaka i studija iz oblasti medicinskih nauka i nekoliko praktičnih priručnika o ishrani i održavanju zdravlja.

“Rak je odlaganje apoptoze, ćelijske smrti, i gomilanje ćelija i, s toga, se može shvatiti kao nepriroda – antibiće u biću. Ljudi oboljevaju od kancera zato što je antitumorski, apoptozni efekat umanjen, pre svega, usled gubitka aktivnosti i produkciji humanih interferona, interleukina i drugih komunikacionih supstanci. Upravo je to razlog što ja već 50 godina uspešno radim na jačanju imuinokompetentnih ćelija i psihoimunoendokrinoneurološkog sistema. Na prvom mestu je moja želja da promenim postojeće stanje i to činim delovanjem u više pravaca – novim preparatima, zdravom ishranom, zdravim životom, itd.
Suština Todoxin-ovog pristupa u tretiranju kancera se, u najkraće, može svesti na podsticanje izumiranja, a ne gomilanja, ćelija koje su «progrmairane» da umru. Takav je sistem po kome deluje Todoxin broj 2. Ovakav pristup su otkrili stari narodi još pre tri i više hiljada godina, a on je zastupljen i u bliskoistočnoj domaćoj narodnoj medicini.

Šta, zapravo, radi Todoxin broj 2? On blokira tumor i onemogućava mu dalje širenje, tako da dolazi do njegovog postepenog izumiranja. Pri tome mu se oduzimaju proteini životinjskog porekla. To je jedna strana objašnjenja.
Teoretska, druga, strana može da zvuči sasvim drugačije, a podrazumeva to da tumor dobija informaciju da ćelije koje su prestarele treba da umru, a ne da se množe. Rezultat je, kako god ga shvatamo, uvek isti. Ono što mogu da kažem jeste da je u osnovi princip da tumorske ćelije ne jedu same sebe, nego jednostavno prestaju da se «divljački» množe i počinju da izumiru, onako kako bilo koja vrsta ćelija odlazi.

Isti princip srećemo kod površinskih slojeva ćelija kože koje se skidaju kada se kupamo ili radimo piling. Zašto koža neprestano umire po površini? I zašto se to isto dešava kod epitelne ćelije disajnih i probavnih puteva? Kada ćelije ne bi neprestano umirale, ne bi bilo prostora za nove, a bez novih mladih ćelija, koje se stvaraju, organizam bi ostario već sa dve ili tri godine i doživeo smrt.

Znači, kod kancera i kod svih tumora, bilo kakvog porekla i bilo kakve vrste, najvažnije je zaustaviti patološko množenje, tačnije neumiranje. Potrebno je uspostaviti jednu normalnu, uravnoteženu situaciju gde bi se ćelije normalno rađale i normalno umirale.

Šta su sve loše navike i pritisci kojima je podložan najveći deo populacije?

Prvo, grčenje organizma, jedno stresno permanentno grčenje mišića vrata, leđa, nogu, ruku, koje stvara pritisak na skelet, na kosti, zglobove, hrskavice. Sve to postepeno dovodi do deforimiteta. Ovaj proces se odvija vrlo polako i niko ništa ne primećuje – tek posle dvadeset godina čoveku se skrati vrat, dobije grbu na leđima, bole ga kukovi, bole ga zglobovi, i naravno sve to deluje na raspoloženje.

Otkud to grčenje mišića? S jedne strane od stresova, stalnog grčenja i uvlačenja u sebe zbog briga; s druge strane od loših navika i lošeg vaspitanja. Jednostavno, neka generacija je uvela definiciju pravilnog držanja, uvela je pravilo kako čovek treba da se drži.

Zašto sportisti najviše stradaju? Zbog toga što su naučeni da se drže poptuno nepravilno, protiv svoje anatomije. Čovek treba da se uči i od životinja – znači, da se kreće onako kako mu je telo napravljeno, da se tako i drži, a ne onako kako je neki « krojač organizama» smislio da od detinjstva izgradi čoveka. Ovo je, tek, jedan segment.
Druga stvar je hrana. Kažemo da se neko hrani loše. Ne kažemo da se hrani jeftino. Navike u vezi sa hranom su mu očajno loše. Zloupotrebljava piće, ne samo alkohol, nego i razne veštačke napitke. Od detinjstva se «kljuka» koka-kolom, koja uništava kosti, a deluje pogubno i na organizam u celini…

Šta bi, onda, bio zdrav život? Jedan normalan, zdrav život se, u današnje vreme, smatra vrlo napornim. To mišljenje proizilazi iz činjenice da su generacije i generacije iskusile, pogotovo u detinjstvu, da je sve što je bilo zdravo bilo i veoma neprijatno. Čovek, uglavnom, ne može da prestane da se muči celog života, a to «mučenje» u starosti dovodi do velikih tegoba.
Neophodno je da svako od nas nauči da, prosto, bude opušten, onako miran i zadovoljan kao što je bio kad je bio dete pre nego što je počeo da trpi fizičku i psihičku torturu odraslih. Ovde se, naravno, ne misli na fizičku torturu u najgrubljem smislu (batine i sl.). Pod fizičku torturu se može podvesti i prisiljavanje deteta da sedi pravo, da drži glavu visoko, da radi gimnastiku svakodnevno i pored toga što to ne prija njegovom organizmu.

Ako mlada osoba, recimo, radi sto sklekova, to ne mora da znači da će njegovi mišići zbog toga sačuvati mladost. Naprotiv, on će se «nabildovati», a posle će biti ko zna šta… Sva ta tortura, svi ti toksini, opterećivanje želuca, jedno «proterivanje» kroz organizam gomile proteina, vitamina, koji ničemu ne služe i koji se, u krajnjoj liniji, bacaju u kanalizaciju. Mnogo korisnije bi bilo prosuti ih tu direktno, nego ih bacati kroz stomak, creva bez ikakve koristi.

Nekada, to veliko bombardovanje organizma korisnim sastojcima vitaminima, mineralima, proteinima ima samo jednu funkciju – da čovekov organizam prestane da koristi sve te sastojke na teži način. Umesto da uzme C vitamin iz spanaća, čovek to izbegava i uzima C vitamin u tabletama.
Sve te stvari vremenom dovode do destabilizacije organizma. Jedan organizam koji je destabilisan je, između ostalog, vrlo podložan proizvodnji tumora različitih vrsta. Znači, ako smo mi sopstveni organizam toliko izvitoperili, pokvarili, ne uništili, već upropastili, sasvim je logično da on počne da se razboljeva.

Zašto bi se krvni sudovi «zakrečavali», zašto bi se na njima taložila masnoća, zašto bi na nekom mestu u organizmu ćelije prestale da umiru kad ostare, nego se nagomilavaju ili ostaju u stanju nezrelosti neprekidno dugo, kao kod leukemije?

Uzrok tome leži u postojanju nečeg neprirodnog u organizmu, ali na vrlo «duge staze».

Psihologija stanovništva mora da se promeni, a to je veoma teško. Da bi se došlo do ove psihologije, koja je sada preovlađujuća među populacijom, razni mudri doktori su radili u prethodnih 100, 150, 200 godina. Zahvaljujući njihovom radu, zaživeo je jedan fašistički režim života – negovanje dece, počev od onoga da se dete hrani na tri sata, da se pusti da plače i da se ne uzima na ruke i razne slične stvari. Siroto dete, od kad se rodi počinje da dobija stresove – vrišti gladno, uplašeno je, željno majke, ljubavi… Na ovom svetu je doživelo beli krevetić, jednu apsolutnu ravnodušnost i maskirane osobe koje ga uzimaju, prepovijaju i hrane na flašicu.
Promeniti celu psihologiju čovečanstva «na duge staze» je izvanredno težak poduhvat. Sada treba da rešimo kako da pomognemo ovom našem, već postojećem, tumoru. Čoveku bi, na prvom mestu, trebalo pomoći da što je moguće više povrati svoj prirodni način života. Znači, da promeni ishranu, ne toliko drastično, već samo da je koriguje i to postepeno. Nikako na način: «Ti od sutra ima da živiš tako!» – to je teško i uglavnom ne uspeva. Menjanje mora da bude postepeno! Da se menja vrsta hrane, da se jede dobro, kako treba i da se jede malo.

Na taj način, kada se organizam privikne na novi režim, može se postići sa, recimo, dva zalogaja mesa ima isti efekat kao kada čovek pojede četiri krmenadle. Zašto? Od te četiri krmenadle, dva zalogaja će biti iskorišćena, a ostalo će da ode. Taj višak ne služi ničemu, već samo opterećuje organizam. Ukratko, svaki pojedinac mora da nauči da živi dobro, da se opušta, da sve te grčeve u svojim mišićima, u svom organizmu, polako smiruje.”

Izvor:www.todorjovanovic.com

Za vas prenela :Mima Miković,  inostrano certifikovani  i akreditovani Feng Shui konsultant i Kristaloterapeut i licencirani instruktor predavač kod IPHM  

Inostrani Certifikat USUI TEATE  i  TRADITIONAL JAPANESE  REIKI by  DAVE KING.   Life Coach.  061 63 43 143 info@fengshuisrbija.com [subscribe2]