“Gordi čovek ne može da oseti jednistvo i jednakost sa drugim ljudima. On ili upravlja, gazi i potčinjava ljude oko sebe, tražeći da rade za njega, ili guši i unižava sebe radi njih. Gordi čovek može biti ili žrtva ili zločinac. Ali, slično privlači slično. Žrtva privlači zločinca pošto su na unutrašnjem planu, u suštini, isti. Samo u slučaju kada uniženi, savladate mržnju, uniniju (mrzovolju), i obratite se Bogu – samo tada, postoje šanse da se promenite, da prestanete da budete žrtva spolja i prestupnik u sebi.” (more…)
Da li ste Vi indigo ili kristalno dete ili možda oboje?
Ovde možete pronaći odgovore na Vaša pitanja. Pogledajte listu karakteristika Indigo i Kristalne dece, i otkrijte koji pogoduje Vama:
Današnja deca su drugačija od bilo kojih generacija koje je svet ikada iskusio.Oni imaju potrebe koje naše društvo ne može zadovoljiti, i umesto da prihvate ovo, oni nastoje sa pritiskom da se stvari promene. Indigo i kristalna deca– i odrasli – imaju specifične karakteristike ali ove energije često nisu jasno definisane jedna sa drugom. Možete posedovati snažne indigo osobine kao i neke osobine kristalne energije. Možete biti i kristal sa nekim indigo osobinama. Možete se osetiti kao malo od oba. (more…)
Nobelovac Gabrijel Garsija Markes umro je u 87. godini. Markes se smatra najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra koji rešava mitove, magiju i realnost, a koji se prepoznaje i u njegovoj priči “Oproštajno pismo”.
“Spavao bih manje, a sanjao više…
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica…Bože moj kad bih imao jedan komadić života…
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…”[subscribe2]