by Mima Miković | Nov 30, 2016 | Home, Zdravlje
Fiziološku apoptozu (odumiranje) ćelija u jednom organizmu treba održavati i podržavati, budući da je ona korisna, zdrava i neophodna. Uostalom, šta bi bilo sa živim svetom da nema umiranja? Planeta Zemlja bi bila jedan veliki kancer…
Primarijus dr sci. medicine Todor Jovanović posvetio je svoj dugogodišnji naučnoistraživački rad imunologiji i virusologiji i dao veliki doprinos razumevanju mnogih metaboličkih i imunoloških procesa u ljudskom oranizmu. Autor je više knjiga, članaka i studija iz oblasti medicinskih nauka i nekoliko praktičnih priručnika o ishrani i održavanju zdravlja.
“Rak je odlaganje apoptoze, ćelijske smrti, i gomilanje ćelija i, s toga, se može shvatiti kao nepriroda – antibiće u biću. Ljudi oboljevaju od kancera zato što je antitumorski, apoptozni efekat umanjen, pre svega, usled gubitka aktivnosti i produkciji humanih interferona, interleukina i drugih komunikacionih supstanci. Upravo je to razlog što ja već 50 godina uspešno radim na jačanju imuinokompetentnih ćelija i psihoimunoendokrinoneurološkog sistema. Na prvom mestu je moja želja da promenim postojeće stanje i to činim delovanjem u više pravaca – novim preparatima, zdravom ishranom, zdravim životom, itd.
Suština Todoxin-ovog pristupa u tretiranju kancera se, u najkraće, može svesti na podsticanje izumiranja, a ne gomilanja, ćelija koje su «progrmairane» da umru. Takav je sistem po kome deluje Todoxin broj 2. Ovakav pristup su otkrili stari narodi još pre tri i više hiljada godina, a on je zastupljen i u bliskoistočnoj domaćoj narodnoj medicini.
Šta, zapravo, radi Todoxin broj 2? On blokira tumor i onemogućava mu dalje širenje, tako da dolazi do njegovog postepenog izumiranja. Pri tome mu se oduzimaju proteini životinjskog porekla. To je jedna strana objašnjenja.
Teoretska, druga, strana može da zvuči sasvim drugačije, a podrazumeva to da tumor dobija informaciju da ćelije koje su prestarele treba da umru, a ne da se množe. Rezultat je, kako god ga shvatamo, uvek isti. Ono što mogu da kažem jeste da je u osnovi princip da tumorske ćelije ne jedu same sebe, nego jednostavno prestaju da se «divljački» množe i počinju da izumiru, onako kako bilo koja vrsta ćelija odlazi.
Isti princip srećemo kod površinskih slojeva ćelija kože koje se skidaju kada se kupamo ili radimo piling. Zašto koža neprestano umire po površini? I zašto se to isto dešava kod epitelne ćelije disajnih i probavnih puteva? Kada ćelije ne bi neprestano umirale, ne bi bilo prostora za nove, a bez novih mladih ćelija, koje se stvaraju, organizam bi ostario već sa dve ili tri godine i doživeo smrt.
Znači, kod kancera i kod svih tumora, bilo kakvog porekla i bilo kakve vrste, najvažnije je zaustaviti patološko množenje, tačnije neumiranje. Potrebno je uspostaviti jednu normalnu, uravnoteženu situaciju gde bi se ćelije normalno rađale i normalno umirale.
Šta su sve loše navike i pritisci kojima je podložan najveći deo populacije?
Prvo, grčenje organizma, jedno stresno permanentno grčenje mišića vrata, leđa, nogu, ruku, koje stvara pritisak na skelet, na kosti, zglobove, hrskavice. Sve to postepeno dovodi do deforimiteta. Ovaj proces se odvija vrlo polako i niko ništa ne primećuje – tek posle dvadeset godina čoveku se skrati vrat, dobije grbu na leđima, bole ga kukovi, bole ga zglobovi, i naravno sve to deluje na raspoloženje.
Otkud to grčenje mišića? S jedne strane od stresova, stalnog grčenja i uvlačenja u sebe zbog briga; s druge strane od loših navika i lošeg vaspitanja. Jednostavno, neka generacija je uvela definiciju pravilnog držanja, uvela je pravilo kako čovek treba da se drži.
Zašto sportisti najviše stradaju? Zbog toga što su naučeni da se drže poptuno nepravilno, protiv svoje anatomije. Čovek treba da se uči i od životinja – znači, da se kreće onako kako mu je telo napravljeno, da se tako i drži, a ne onako kako je neki « krojač organizama» smislio da od detinjstva izgradi čoveka. Ovo je, tek, jedan segment.
Druga stvar je hrana. Kažemo da se neko hrani loše. Ne kažemo da se hrani jeftino. Navike u vezi sa hranom su mu očajno loše. Zloupotrebljava piće, ne samo alkohol, nego i razne veštačke napitke. Od detinjstva se «kljuka» koka-kolom, koja uništava kosti, a deluje pogubno i na organizam u celini…
Šta bi, onda, bio zdrav život? Jedan normalan, zdrav život se, u današnje vreme, smatra vrlo napornim. To mišljenje proizilazi iz činjenice da su generacije i generacije iskusile, pogotovo u detinjstvu, da je sve što je bilo zdravo bilo i veoma neprijatno. Čovek, uglavnom, ne može da prestane da se muči celog života, a to «mučenje» u starosti dovodi do velikih tegoba.
Neophodno je da svako od nas nauči da, prosto, bude opušten, onako miran i zadovoljan kao što je bio kad je bio dete pre nego što je počeo da trpi fizičku i psihičku torturu odraslih. Ovde se, naravno, ne misli na fizičku torturu u najgrubljem smislu (batine i sl.). Pod fizičku torturu se može podvesti i prisiljavanje deteta da sedi pravo, da drži glavu visoko, da radi gimnastiku svakodnevno i pored toga što to ne prija njegovom organizmu.
Ako mlada osoba, recimo, radi sto sklekova, to ne mora da znači da će njegovi mišići zbog toga sačuvati mladost. Naprotiv, on će se «nabildovati», a posle će biti ko zna šta… Sva ta tortura, svi ti toksini, opterećivanje želuca, jedno «proterivanje» kroz organizam gomile proteina, vitamina, koji ničemu ne služe i koji se, u krajnjoj liniji, bacaju u kanalizaciju. Mnogo korisnije bi bilo prosuti ih tu direktno, nego ih bacati kroz stomak, creva bez ikakve koristi.
Nekada, to veliko bombardovanje organizma korisnim sastojcima vitaminima, mineralima, proteinima ima samo jednu funkciju – da čovekov organizam prestane da koristi sve te sastojke na teži način. Umesto da uzme C vitamin iz spanaća, čovek to izbegava i uzima C vitamin u tabletama.
Sve te stvari vremenom dovode do destabilizacije organizma. Jedan organizam koji je destabilisan je, između ostalog, vrlo podložan proizvodnji tumora različitih vrsta. Znači, ako smo mi sopstveni organizam toliko izvitoperili, pokvarili, ne uništili, već upropastili, sasvim je logično da on počne da se razboljeva.
Zašto bi se krvni sudovi «zakrečavali», zašto bi se na njima taložila masnoća, zašto bi na nekom mestu u organizmu ćelije prestale da umiru kad ostare, nego se nagomilavaju ili ostaju u stanju nezrelosti neprekidno dugo, kao kod leukemije?
Uzrok tome leži u postojanju nečeg neprirodnog u organizmu, ali na vrlo «duge staze».
Psihologija stanovništva mora da se promeni, a to je veoma teško. Da bi se došlo do ove psihologije, koja je sada preovlađujuća među populacijom, razni mudri doktori su radili u prethodnih 100, 150, 200 godina. Zahvaljujući njihovom radu, zaživeo je jedan fašistički režim života – negovanje dece, počev od onoga da se dete hrani na tri sata, da se pusti da plače i da se ne uzima na ruke i razne slične stvari. Siroto dete, od kad se rodi počinje da dobija stresove – vrišti gladno, uplašeno je, željno majke, ljubavi… Na ovom svetu je doživelo beli krevetić, jednu apsolutnu ravnodušnost i maskirane osobe koje ga uzimaju, prepovijaju i hrane na flašicu.
Promeniti celu psihologiju čovečanstva «na duge staze» je izvanredno težak poduhvat. Sada treba da rešimo kako da pomognemo ovom našem, već postojećem, tumoru. Čoveku bi, na prvom mestu, trebalo pomoći da što je moguće više povrati svoj prirodni način života. Znači, da promeni ishranu, ne toliko drastično, već samo da je koriguje i to postepeno. Nikako na način: «Ti od sutra ima da živiš tako!» – to je teško i uglavnom ne uspeva. Menjanje mora da bude postepeno! Da se menja vrsta hrane, da se jede dobro, kako treba i da se jede malo.
Na taj način, kada se organizam privikne na novi režim, može se postići sa, recimo, dva zalogaja mesa ima isti efekat kao kada čovek pojede četiri krmenadle. Zašto? Od te četiri krmenadle, dva zalogaja će biti iskorišćena, a ostalo će da ode. Taj višak ne služi ničemu, već samo opterećuje organizam. Ukratko, svaki pojedinac mora da nauči da živi dobro, da se opušta, da sve te grčeve u svojim mišićima, u svom organizmu, polako smiruje.”
Izvor:www.todorjovanovic.com
Za vas prenela :Mima Miković, inostrano certifikovani i akreditovani Feng Shui konsultant i Kristaloterapeut i licencirani instruktor predavač kod IPHM ![sertifikat-mima[1]](https://www.fengshuisrbija.com/wp-content/uploads/2015/08/sertifikat-mima1-300x91.jpg)
Inostrani Certifikat USUI TEATE i TRADITIONAL JAPANESE REIKI by DAVE KING. Life Coach. 061 63 43 143 info@fengshuisrbija.com [subscribe2]
by Mima Miković | Jun 27, 2016 | Dom, Posao, Kuća, Home, Zdravlje
Kada smo spremni da prevaziđemo 3. dimenziju, moramo proći kroz 4.dimenziju pre nego što uđemo u 5. Četvrta deluje slično kao filter za prečišćavanje, jer je to oblast srca koja je ispunjena ljubavlju, jedinstva i lakoće.
….Mi ćemo biti u ovom fotonskom pojasu energije za narednih 2000 godina, izazivajući masivnu promenu u svesti čitavog čovečanstva. Svako na našoj planeti će se prebaciti sa 3D svesti u 5. Dimenziju “prosvećene stvarnosti”
Written by Jafree Ozwald
Moglo bi se reći da je ova promena kao masovno ažuriranje vašeg celokupnog operativnog sistema. To je kao nadogradnja ljudske svesti od 3.0 do Galaktičke Svesti 12.0.
Kada smo spremni da prevaziđemo 3. dimenziju, moramo proći kroz 4.dimenziju pre nego što uđemo u 5. Četvrta deluje slično kao filter za prečišćavanje, jer je to oblast srca koja je ispunjena ljubavlju, jedinstva i lakoće. Peta dimenzija je još lakša za frekvencije, ima više čiste ljubavi, kosmičku svest i pravu višedimenzionalnu realnost.
Pogledajte kako se Planeta Zemlja spremala sve ove milenijume da udje 2012. u proces 5 dimenzije
Promene na planeti počev od 2012- do sadaVIDEO
Mi ćemo biti u ovom fotonskom pojasu energije za narednih 2000 godina, izazivajući masivnu promenu u svesti čitavog čovečanstva. Svako na našoj planeti će se prebaciti sa 3D svesti u 5. Dimenziju “prosvećene stvarnosti”.
Pomak je dovođenjem čovečanstva u doba Vodolije gde je jedan jedinstven skladan svet koji radi zajedno i u miru. To će se javiti kao veoma sporo ostvarljiva stopa, koja se lako asimilira i integriše.
U mom ličnom istraživanju kroz unutrašnje svetove sa mojim vodičem, praksom duboke meditacije, otkrio sam da postoje 7 osnovnih znakova koje unosite 5om dimenzijom. Važan aspekt je da će se ovi znaci desiti svima. Postoji mnogo više višedimenzionalnih iskustva koja se prirodno javljaju vama za vreme prelaska sa 3D do 5D, ali sa ovih 7 znakova se garantuje iznad ograničenja.
Ako ste spremni da ostanete u uverenju, ljubavi i predaji svom najvišem sebstvu prirodno ćete se uzdići i otvoriti se doživljaju 5D. Svesti sa radošću i bez muke.
Pročitajte u tekstu promene na planeti Zemlji, koje su nastale posle 2012.godine
Promene na Planeti i ljudima posle 2012, dakle od 2013. godine
Najbolji savet koji sam ikada dobio bilo je zameniti ozbiljnost i zabaviti se i zapamtite ovo je sve masivna igra svesti našeg individualnog i kolektivnog buđenja. Uživajte u ovoj velikoj duhovnoj avanturi to je zaista neverovatno putovanje!
SEDAM ZNAKOVA DA STE UŠLI U 5.Dimenziju – Written by Jafree Ozwald
# 1. Svakodnevni život će biti ključ češćeg osećaja velike radosti, lakoće, ljubavi i divljenja.
- i 5. dimenzija su kao primanje velike nadogradnje u operativnom softveru i hardveru DNK. To je kao da je vašem umu i telu ponuđen rad u najnovijem i najbržem računaru koji radi brzinom svetlosti! Pomoći će ako se (meditira, vežba i jede sirovo – Vegetarijanska ishrana) vaše telo i um biće mnogo stabilniji, ekspanzivniji, imaćete oštar kreativan um, jasno sećanje, i učiniti vaš ukupan život mnogo lakšim za rad.
Tokom ove nadogradnje od 3D do 4D ćete doživeti “slučajni” osećaj dubokog unutrašnjeg mira, i misli da se ode od svega u vašem životu. Kada se probudite ujutro biće lakše da se zaustavi postojanje otežanim “3D pitanjima”, kao što su nedostatak novca, nedostatak ljubavi, previše računa, dugovi, raspored, loše zdravlje, nemanje dovoljno vremena ili previše stvari da se uradi.
U 4. i 5. dimenziji nije moguće da se živi u strahu. Kada karma (energetski podsvesni obrasci) dolaze da se obrade i otpuštaju, osetićete prirodno nešto duboko u sebi i to ćete samo otpustiti. Postoji dublje poverenje, osetljivost, i sposobnost da osetetite stari obrazac koji vaše telo drži. Ne preterujte identifikujući se sa tim. Samo da znate to se ne može ograničiti, obeležiti i kvantifikovati bilo kakvim iskustvima.
Kako da znate da ste ušli u 4D ili 5Dimensionalno carstvo? Vi ćete se osećati prostorno i svetlo, bićete otvoreni za vjerovanje konstantnog protoka života u svakom trenutku. Pravog osećaja čuđenja i uzbuđenja neće biti u životu, jer će vam ta prirodna lakoća pomoći da pozdravite nove mogućnosti prave ljubavi i zahvalnosti u svakom trenutku.
Dok istražujete taj prelaz od 3D do 5.dimenzije, najbolje je da vežbate prihvatanje sebe. Dobro došli u iskustvo koje nastaje otvorenog uma i onda otpustite to! Upoznajte sebe kao duhovno biće, koje je neograničeno, svemoguće, i duboko se povezujte sa izvorom svega što jeste.
# 2 Ako imate negativna pitanja oslobodite ih se, lakše i brže će sve kretati kroz vas.
Svi su tu da radite svoj posao učeći lekcije svoje duše koje ste došli ovde da naučite. I učeći kako da otpustite, odbacite negativnosti, malenkost, nemoć, nesposobnost i svest o siromaštvu. Bićete oslobađani za života nošenja svog starog težkog prtljaga! To je jedini način da uđete u ove više vibracione nivoe 4D i 5D koji su puni poverenja, lakoće, smeha i ljubavi.
Svaki stari memorijski prostor koga se vaše telo drži, i nije ispunjeno najvišom frekvencijom, doći će do osećaja, pregleda i ponovnog iskustva. Vaš posao je da te informacije koristite kao odskočnu dasku za vaše zadiranje dublje unutra, u srž vašeg bića gde se možete spojiti sa njim, stopiti u njega, i transformisati. Ovo je sve o pravoj alhemiji.
Umesto meseci ili godine psihoterapije na vašoj karmi, raspuštanje će trajati minute ili sekunde! To je kao da Univerzum poveća brzinu na unutrašnjem sokovniku i okreće svoje guste teške supstance (misli, osećanja) uklanjanjem pulpe, vađenjem bitnih hranljivih materija daće vam više prosvetljeno iskustvo života koje se oseća kao tečna svetlost!
# 3.Lepše ćete fizički doživljavati svet svojim čulima
Boje u svetu će izgledati svetlije, imaćete jači i viši prilaz njima! Videćete širi spektar boja, koje se mogu pojaviti kao duga, ‘hipi’ boje. Kada ste više emocionalni boje su još lepše i imaju srećne vibracije. Kada upoznate ljude koji žive u 5D. može dovesti do takve duboke sreće što vam može izmamiti suze radosnice.
Moći ćete da čujete božansku pesmu stvaranja, muziku sfera, večni om, i zvuk tišine. Možete se prilagodi slušanju orkestra svetlosti koji se stalno igra u pozadini, donoseći suze radosnice u vašem srcu. Komuniciraćete sa 5.dimenzionalnim bićima koja su podešena sa vašim dubokim osećanjem povezanosti u grudima, srcu i stomaku. Vaš um će biti miran i smiren, a nećete imati nikakvu sumnju da imate “preuzimanje” od njih.
Što je veća učestalost tema o kojima želite da razgovarate sa njima, lakše im je da čuju, razumeju i primete da želite da govorite sa njima.Kad svako biće na planeti dobije svoju nadogradnju, to će postati lakše da se čuju poruke 5.dimenzionalnih bića, ali pravi posao će biti integracija onoga što oni govore i kako to primeniti u životu.To je kao ulaz u učionicu 3.razreda, a na programu je fizika i pokušavam da se setim odnosa sa relevantnim informacijama u svetu. Većina ljudi će moći da čuju poruke viših dimenzija dugo pre nego što će videti bića koja ih govore. Sve zavisi od vašeg sistema verovanja i vaše sposobnosti da prevaziđete slojeve ograničenja misli koje ograničavaju vašu svest od doživljaja i privida nemogućeg.
# 4 Vreme ćete osetiti kao tečnost, večno i iluzorno.
Vi ćete se kretati kao voda iz jednog događaja i životnog iskustva na sledeće. Neće biti prosuđivanja ili osećaja bolesti o tome kako ili zašto se stvari rade onako kako se rade. Vi ćete shvatiti da niste činilac, i da se stvari rade kroz vas.
Isti broj događaja koji će se desiti u jednom danu, ali mnogo više će iskustava, punih lakoće i ljubavi da stvaraju vanvremenski osećaj života.
Ono što izgleda kao 2 nedelje u 3 dimenzij, može izgledati kao mesec dana ili više u 5.dimenziji. Normalno niz događaja u jednom danu ne može se dogodi da bi bili “pravi”. Možete ih doživljavati slučajno ili ih pomerite odmah od tačke A do tačke H ili Z u sekundi.
3D prikaz vremena će izgledati besmisleno ili kao “vrtić svest” kad shvatite da nema kraja ovom životu. Znaćete da ste večno i svemoguće biće koje ne može umreti. Shvatićete da kad vaš život u ovom telu završi, nastaviće da živi zauvek. Vi ćete to znati bez ikakve sumnje.
# 5 Stalno ćete imati neobjašnjivih sinhroničnih iskustava i “čudesna” manifestacija će se redovno dešavati.
Čudesan sinhronicitet će biti svakodnevna pojava. Univerzum će govoriti sa vama stalno, dajući vam “znake” o tome gde da idete i šta da radite. Osećaćete kao da ste na čudesnom putu kroz magični svet gde je sve moguće!
Ono što ste uzeli zdravo za gotovo kao naučno racionalni zakon ovog Univerzuma da se apsolutno ne može ukinuti stalno će se razvijati. Šta god da ste nekada mislili da je nemoguće da se desi, želite i možete manifestovati upravo pred vašim očima.
Prijatelj sa kojima ćete razgovarati na telefonu sa će vam postaviti pitanje a pesma koju slušate na radiju će odmah odgovoriti na to pitanje. Ili ponekad će doći odgovor pre pitanja ili čak u isto vreme!
Kada se vaše treće oko je potpuno otvori, možete početi da vidite kroz 3D dimenziju u 4. i 5. To znači možete početi da viđate maglu, portal ili slojeve energije na nebu ili mnogo toga. Kao veo između dimenzija sve ćete videti više od onoga što je stvarno oko vas.
Možete viđati vanzemaljska bića, UFO brodove ili bizarne stvari koje su već ovde, ali skrivene od očiju naroda u drugoj dimenziji (kao da su prikriveni). Ne brinite o tome jer je energija u ovom trenutku na planeti je već toliko visoka, da tamna bića ne mogu da podnesu vibracije. Vi ćete shvatiti da smo svi intimni deo međugalaktičke zajednice, i zbrinuti (genetsko potomstvo) od najrazvijenijih duhovno prosvetljenih bića ljubavi koja možete zamisliti.
Nauka i duhovnost će zaista postati jedno i imaćete puno i potpuno razumevanje kako bi sve to funkcionisalo tako što će se spojiti sa jedinstvom svih stvari. Vežbanjem slušanjem svojih vodiča na višim nivoima, moći ćete bilo šta o bilo kome znati u bilo kom trenutku.
Za svako pitanje kada vas neko pita, možete pristupiti Akashic Record i odmah dobiti odgovor. Možda ćete moći da predvidite kako će se određeni događaji odvijati u budućnosti, ali nećete uvek biti u stanju da predvidite tačne buduće događaje, tako što to ne bi bilo u uskladu sa najvišim tajnama i radosti života, čineći život zaista čudesnom avanturom za istraživanje! Klanjajte se i poštujte misteriju života, znajte da će sve biti potpuno savršeno tačno kako se odvija za vas.
# 6 Vi ćete znati i osećati božanstveno vođenje nešto više od vašeg uma ili mašte
Kako vaš um počinje da umire, moći ćete da čujete svoje smernice iz drugih dimenzija. Ovo može biti od anđeoskog vodstva, alkalnih vodiča, poslednjih predaka, ili bića sa višeg nivoa pokazuju vam put do kuće. Kad se podesite na to, uskoro ćete shvatiti da imate mnogo bića u višim dimenzijama koja su oko vas i koja vam pomažu sve vreme. Kako god da se povežete, osećaćete se izuzetno podržanim, sigurno, bezbedno a i frekvencija na planeti će biti tako visoka da niže tamne energije neće moći da prežive ovde. Vi ćete biti u mogućnosti da se povežete i iskusite sa 100% poverenjem.
Ova bića će se videti 3im okom, okom uma u početku za većinu ljudi. Uvek postoje izuzeci za svako pravilo, ali ako želite, možete početi otvaranje svog 3eg oka i da vidimo šta je zaista ovde. Jednostavno provedite većinu svog vremena fokusirajući svoju pažnju (vizuelizacijom) na blistavu zlatnu svetlost koja svetli u potiljak.
Ako li želite jasnije da čujete šta ova bića govore, možete ih zamoliti da vam pomognu drugom mini-nadogradnjom, i naučiti vas kako da se podesite sa njima kao sa radio stanicom, pronađite svoje omiljene numere. Za više informacija o našim vanzemaljskim porodicama i kako da se više uključite u ove zajednice Click Here (na original tekstu)!
# 7. možete pristupiti čudesnoj moći svog pravog multidimenzionalnog tela
Jer vreme i prostor su iluzije, i sva materija je energija i svest, a vi ste napravljeni od istog materijala kao i sve oko vas, vi ćete moći da pokažete najviše neverovatnih stvari svojim umom.
Uz mnogo predaja, strpljenja i prakse, shvatićete da ste Bog i biti u stanju da istražite skrivene moći u sebi. To znači da sve što zamislite možete ispoljiti u fizičkom 3D svetu, uključujući i stvari sa svojim novim poboljšanjem tela.
Vi ćete biti u mogućnosti da naučite kako da prođete rukom kroz čvrstu površinu, fizički lebdeti iznad zemlje, pomerati objekte svojim umom, Bi-locirati, biti na 3 ili više mesta u isto vreme, i uglavnom sve što možete zamisliti moći ćete da iskusite.
Napredna bića će vam pomoći i čak vam pomoći da putujete kroz vreme sa svojim telom u drugim svetovima i dimenzijama. Vi ćete ući u sferu svog postojanja što znači da ćete moći da uskočite u svakom slučaju u svoj život, prošlost i budućnost ćete odmah i iskusiti šta god je to što želite da doživite.
Shvatićete da ste intimni deo međugalaktičke zajednice i da postoje bića koja su više miliona godina naprednija od naše civilizacije i da su bili ovde u poslednjih 400.000 godina i da gledaju svaki naš potez
Osećaćete se prihvaćenim od ove nove porodice i znati gde su ti pravi koreni.
Svi želimo da uživamo u našem vremenu ovde do maksimuma. Tokom ovog perioda sa povećanjem energija i vibracija na planeti, moramo zadržati visok nivo frekvencija,tako ćemo u potpunosti istražiti ovaj svet i prosvetljujući se na zabavan način. Da bi smo mogli da uradimo ovo, moramo putovati duboko unutar sebe, i odmarati mirno u izvoru koji nam je u srži koji smo mi zaista. Moramo biti spremni da se opustimo, otpustite sve vaše stare udobne navike, i spustite se u “nepoznatu zonu”.
https://www.enlightenedbeings.com/how-to-wake-up-to-the-5th-dimension/
…..Prevod M.S.
Sa ljubavlju prenela Mima Miković[subscribe2]
by Mima Miković | Feb 14, 2016 | Home, Zdravlje
DUŠA JE ASTRALNI ORGANIZAM
Ovo je sjajan tekst i dobro objašnjenje o dušama. Imala sam sreću lično da upoznam TODOR JOVANOVIĆ -a. Takodje da kupim prvu knjigu o sidi, davne 1993. godine i sve do sada koje je objavio.
Ko je čitao kjige Majkla Njutna( MICHAEL NEWTON ) ’Putovanja duša’ i ’Sudbina duša’, shvatiće još bolje. Ovde je tekst o ORBS ili SVETLEĆIM KUGLAMA koje se pojavljuju na fotografijama, a priloženi su linkovi uz objašnjenja.
IZVOR:astrologynserbia.com
Pisao: prim. dr sci.Todor Jovanović
O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima. FOTONI, međutim, nisu duša. Oni ČINE NJEN ORGANIZAM i njegov su nerazdvojni deo. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog.
Foton je elementarna količina ili kvant elektromagnetskog zračenja.
Hipotezu o fotonu uveo je 1905. Albert Ajnštajn da bi dokazao i objasnio fotoelektrični efekat. Postojanje fotona (a time i diskontinualne strukture zračenja uopšte) dokazano je kasnije nizom eksperimenata. Prema kvantnoj mehanici, energija fotona je ravna proizvodu hhn, gde je h Plankova konstanta, čija je vrednost 6,62h10-27 erg/s, a n učestanost elektromagnetskog zračenja. Najveću energiju imaju fotoni gama-zračenja koji se javljaju kao komponenta kosmičkih zraka, a najmanju fotoni elektromagnetskog zračenja u oblasti radio-talasa.
Fotoni i međuzvezdani letovi
Fotoelektricitet je vrsta elektriciteta koja nastaje usled međusobnog dejstva svetlosne energije i materije. Pošto se to dejstvo uvek manifestuje pretvaranjem svetlosne energije u električnu energiju, ova pojava je nazvana foto-efektom. Kao posledica foto-efekta može nastupiti emisija elektrona iz materije. U tom slučaju pojava se naziva fotoemisioni efekat ili spoljni foto-efekat. Dejstvo energije zračenja ne mora izazvati emisiju elektrona, već samo povećanje broja nosilaca elektriciteta (elektrona ili jona) unutar materije. Ovo povećanje izaziva promenu električne provodljivosti ozračenog materijala, te nastaje provodni ili unutrašnji foto-efekat.
Prva saznanja iz ove oblasti stečena su 1839. god. kada je A. Bekerel otkrio fotonaponski efekat, a Albert Ajnštajn 1905. god. uspeva u potpunosti da objasni mehanizam ove pojave (i otkrića koja su potom usledila) svojom čuvenom jednačninom E = ms2, gde je E energija, m masa a s brzina svetlosti. Posle 1920. god. intenzivan rad na proučavanju poluprovodnika dovodi do novih otkrića na polju unutrašnjeg foto-efekta. Na bazi svih otkrića u ovoj oblasti, konstruisan je čitav niz fotoelektričnih elemenata kao npr. foto-ćelije, televizijske cevi za snimanje, pretvarači i pojačivači slike, foto-tranzistori, foto-provodnici, fotonaponski elementi…
Iz ovoga se izrodila ideja i o fotonskom pogonu, vrsti elektromagnetnog raketnog pogona, za sada još hipotetičnog, koji se zasniva na potisku dobijenom usmerenim tokom (mlazom) kvanata elektromagnetske (obično svetlosne) energije – fotona.
Let u druge zvezdane sisteme, zbog velike udaljenosti (najmanje četiri i po svetlosne godine ili 4,36 h 1013 km), nije moguć ni jednim do sada rešenim sredstvom pogona koji se upotrebljava ili predviđa u kosmonautici. Da bi se takav let ostvario, vasionskoj letilici je potrebno obezbediti brzinu približnu brzini svetlosti.
Fotonski raketni motor je uređaj u kojem se gorivo pretvara u mlaz fotona, čijim se usmeravanjem postiže potisak u suprotnom pravcu. Kako je (za sada) najveća moguća brzina ravna brzini svetlosti (3h108 m/sek) to raketa (letilica) koja izlučuje fotone umesto materijalnih čestica, predstavlja savršeno tehničko rešenje raketnog pogonskog sistema. Princip fotonskog raketnog motora sastoji se u tome što se gorivo pretvara u snop fotona koji se usmerava na parabolično ogledalo, odakle se odbija kao kod reflektora za osvetljavanje.
Za putovanje na zvezdu najbližu Sunčevom planetarnom sistemu, Proksimu (Kentaura), vasionskom letilicom na fotonski pogon, prema jednom proračunu sovjetskih naučnika, bilo bi potrebno 13 godina i 165 dana. Prva faza tog putovanja trajala bi godinu i 165 dana, a sastojala bi se od ubrzanog leta do za sada još hipotetički krajnje praktične brzine od 0,9 c (c = brzina svetlosti) ili 270.000 km/sec. Tada bi se prešlo u let konstantnom brzinom koju fotonski motor može da obezbedi i koji bi trajao oko tri godine i 122 dana, a zatim usporavajući (kočenje) u toku od jedne godine i 165 dana. Posle boravka od jedne godine u polju Proksime, za povratak na Zemlju proces bi bio isti (K. P. Stanjukovič, V. A. Bronšten, Međuzvezdani letovi, Moskva, 1963).
Uzgred, trenutno najveći problem u realizovanju rakete na fotonski pogon predstavlja pretvaranje ukupne mase radnog tela u energiju, odnosno sintetičko stvaranje antimaterije i njeno skladištenje. (Vojna enciklopedija, Beograd, 1972.)
Načelo neodređenosti
Ajnštajn našeg vremena, Stiven Hoking, u svojoj knjizi “Kratka povest vremena” (1988.) običnom čitaocu mnogo plastičnije kazuje o čemu je ovde reč:
Nemački naučnik Maks Plank je 1900. godine objasnio da se svetlost, rendgenski zraci i ostali talasi emituju u određenim paketima koje je nazvao – kvantima. Pored toga, svaki kvant ima određenu količinu energije koja je tim veća što je veća učestalost talasa, tako da bi na dovoljno visokoj učestalosti emitovanje samo jednog kvanta zahtevalo više energije nego što je uopšte raspoloživo. Prema tome, zračenje na visokim učestalostima bilo bi smanjeno, a i stopa kojom telo gubi energiju bila bi konačna.
Kvantna hipoteza je sasvim dobro objasnila izmerenu količinu emitovanog zračenja toplih tela, ali njen uticaj na determinističku doktrinu bio je shvaćen tek 1926, kada je jedan drugi nemački naučnik, Verner Hajzenberg, formulisao svoje znamenito načelo neodređenosti. Da bi se predvideli budući položaj i brzina neke čestice, potrebno je tačno izmeriti njen sadašnji položaj i brzinu. Očigledan način da se to učini jeste osvetliti česticu. čestica će razbiti jedan deo talasa svetlosti, što će ukazati na njen položaj. No, položaj čestice neće se moći tačnije odrediti nego što iznosi razmak između dva brega svetlosnog talasa, tako da je potrebno koristiti svetlost kratkih talasnih dužina da bi se precizno odredio položaj čestice. Prema Plankovoj kvantnoj hipotezi, međutim, ne može se upotrebiti proizvoljno mala količina svetlosti; valja uzeti bar jedan kvant. Ovaj kvant će poremetiti česticu i promeniti njenu brzinu na način koji ne možemo predvideti. štaviše, što tačnije merimo položaj, to treba koristiti kraće talasne dužine svetlosti, pa je tako veća i energija jednog kvanta. A time će i brzina čestice biti u većoj meri poremećena. Drugim rečima, što tačnije pokušavate da izmerite položaj čestice, to manje precizno možete izmeriti njenu brzinu i obrnuto. Hajzenberg je pokazao da proizvod neodređenosti položaja čestice, neodređenosti brzine čestice i mase čestice, ne može biti manji od određene veličine koja je poznata kao Plankova konstanta. Hajzenbergovo načelo neodređenosti predstavlja temeljno, neumitno svojstvo sveta.
Načelo neodređenosti izvršilo je veoma važan uticaj na naš način viđenja sveta. čak ni sada, posle više od pedeset godina, mnogi filozofi još nisu postali svesni ovog uticaja, tako da je on i dalje predmet ozbiljnih kontroverzi. Načelo neodređenosti označilo je kraj Laplasovog sna o jednoj teoriji nauke, o jednom modelu Vasione koji bi bio potpuno deterministički: sasvim je izvesno da se ne mogu tačno predviđati budući događaji, ako se ne može precizno izmeriti čak ni trenutno stanje Vasione!
Kvantna mehanika
Ovakav pristup omogućio je Hajzenbergu, Ervinu Šredingeru i Polu Diraku da tokom dvadesetih godina prošlog veka preformulišu mehaniku u jednu novu teoriju koja je dobila naziv kvantna mehanika i koja se temelji na načelu neodređenosti. U ovoj teoriji, čestice više nemaju zasebne i sasvim određene položaje i brzine koji se ne mogu posmatrati. Umesto toga, one imaju kvantno stanje koje predstavlja kombinaciju položaja i brzine.
Uopšteno govoreći, kvantna mehanika ne predviđa jedinstven i određen ishod nekog posmatranja. Naprotiv, ona predviđa veći broj različitih mogućih ishoda i govori nam o tome kakvi su izgledi svakog od njih. Drugim rečima, ukoliko se preduzme isto merenje na velikom broju sličnih sistema, koji su svi započeli na isti način, ustanoviće se da će ishod merenja biti A u izvesnom broju slučajeva, B u nekom drugom broju i tako dalje. Moguće je predvideti približan broj puta kada će ishod biti A ili B, ali se ne može predvideti poseban rezultat nekog pojedinačnog merenja. Kvantna mehanika, dakle, uvodi neizbežan elemenat nepredvidljivosti ili nasumičnosti u nauku. Iako je dobio Nobelovu nagradu za doprinos postavljanju kvantne teorije, Albert Ajnštajn nikada nije prihvatio ideju da Vasionom vlada slučaj; njegovo gledanje na ovu stvar sažeto je iskazano u poznatoj rečenici: “Bog se ne igra kockicama”! Većina drugih naučnika, međutim, bila je spremna da prihvati kvantnu mehaniku zato što se ona savršeno slagala sa nalazima eksperimenata.
Iako se svetlost sastoji od talasa, Plankova kvantna hipoteza govori nam o tome da se ona u izvesnim pogledima ponaša kao da je sazdana od čestica: svetlost, naime, može biti emitovana ili apsorbovana samo u paketima, ili kvantima. Isto tako, iz Hajzenbergovog načela neodređenosti proishodi da se čestice u izvesnom pogledu ponašaju kao talasi: one nemaju određen položaj, već bivaju “razmazane” uz izvesnu verovatnoću razmeštaja. Teorija kvantne mehanike zasnovana je na jednom potpuno novom tipu matematike koji više ne objašnjava stvarni svet iz perspektive čestica i talasa; iz ovog ugla mogu biti opisana samo posmatranja sveta. Postoji, stoga, dvojstvo između talasa i čestica u kvantnoj mehanici: za neke svrhe od koristi je o česticama razmišljati kao o talasima, dok je, pak, za druge od koristi talase smatrati za čestice. Jedna važna posledica ove okolnosti jeste da se može posmatrati ono što je dobilo naziv interferencija između dva skupa talasa i čestica (interferencija – uzajamno pojačavanje ili oslabljivanje talasa, zvučnih, svetlosnih, električnih, prilikom njihovog sudaranja; interferencija svetlosti dokazuje njenu talasnost). Drugim rečima, bregovi jednog skupa talasa mogu da se poklapaju sa udolinama drugog skupa. Dva skupa talasa mogu da se tako međusobno potru, umesto da udruženi daju snažniji talas, kao što bi se očekivalo.
Svojevremeno se smatralo da se jezgro atoma sastoji od elektrona i različitog broja pozitivno naelektrisanih čestica nazvanih protoni, od grčke reči koja znači “prvi”, budući da se verovalo da su to temeljne jedinice iz kojih je sazdana svekolika materija. Godine 1932, međutim, jedan Raderfordov kolega sa Kembridža, Džejms Čedvik, otkrio je da se u jezgru nalazi još jedna čestica, nazvana neutron, koja ima gotovo istu masu kao i proton, ali ne i električni naboj. Čedvik je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće, kao i zvanje upravnika koledža Gonvil i Kiz u Kembridžu, istog onog na kome danas predaje Stiven Hoking!
Gde su “cigle”
Do pre skoro trideset godina, smatralo se da su protoni i neutroni “elementarne” čestice, ali onda su ogledi u kojima su se protoni sudarali sa drugim protonima ili elektronima pri velikim brzinama pokazali da se oni, u stvari, sastoje od još manjih čestica. Fizičar sa Kalteha Marej Gel-Man nazvao je ove čestice kvarkovi, a 1969. dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na njima. Naziv “kvarkovi” uzet je iz jedne zagonetne rečenice Džemsa Džojsa: “Three quarks for Mister Mark!” Reč quark trebalo bi da se izgovara kao (kvort), s tim što je na kraju “k” a ne “t”, ali se obično izgovara tako da se rimuje sa (lark).
Postoji više različitih varijeteta kvarkova: smatra se da ima najmanje šest “ukusa” koje nazivamo “gore”, “dole”, “čudno”, “šarmantno”, “dno” i “vrh”. Svaki ukus javlja se u tri “boje” – crvenoj, zelenoj i plavoj. (Treba naglasiti da su ovi termini samo puke oznake: kvarkovi su znatno manji od talasne dužine vidljive svetlosti, te tako ne mogu imati nikakvu boju u uobičajenom smislu te reči.) Na primer, jedan proton ili neutron sastoje se od tri kvarka različite boje. Proton sadrži dva kvarka gore i jedan kvark dole, dok neutron sadrži dva dole i jedan gore.
Danas znamo da ni atomi, a ni protoni i neutroni u njima, nisu nedeljivi. Pitanje stoga glasi: “šta su onda stvarne elementarne čestice, osnovne gradivne cigle iz kojih je sve sazdano?” Budući da je talasna dužina svetlosti znatno veća od razmera atoma, nema nikakve nade da ćemo na uobičajen način “osmotriti” delove atoma. Ovde je potrebno koristiti nešto sa znatno manjom talasnom dužinom. Kao što smo već videli, kvantna mehanika govori nam da su sve čestice, zapravo, talasi, kao i da što je veća energija čestica, to je manja dužina odgovarajućih talasa. Prema tome, najbolji odgovor koji možemo dati na naše pitanje zavisi od toga koliko visoku energiju čestice imamo na raspolaganju, zato što ovaj činilac određuje koliko ćemo male razmere moći da vidimo. I… na ovom mestu ćemo se “rastati” od po svemu neobičnog Stivena Hokinga koji, uprkos ogromnom doprinosu savremenoj nauci, nije dobitnik Nobelove nagrade budući da se ona retko dodeljuje za rad iz astronomije ili kosmologije koji izlazi iz okvira čiste fizike a, s druge strane, s obzirom na to da je Alfred Nobel bio veoma praktičan (obogatio se od patenata na eksploziv TNT) insistirao je na tome da teorijska otkrića moraju biti potvrđena eksperimentom da bi mogla da se kvalifikuju. Za ono što radi, eksperimentalna potvrda Hokingovih otkrića možda nikada neće biti moguća ili će za nju, u najboljem slučaju, biti potrebne decenije.
Talas spremnosti
Američki matematičar Norbert Viner je “otac” kibernetike, nauke koja razlaže kompleksne snopove informacija dok ne stigne do poslenje nedeljive jedinice informacije – bita. Svaki “misaoni proces” jednog kompjutera, svaki mišićni refleks jednog živog bića, ali i svaka misaona munja jednog inteligentnog mozga, može se raščlaniti na takve male elemente informacije, na bit.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, engleski neurolog dr Grej Volter je konstruisao machina speculatrix, robota koji vreba, to jesto pokazuje umno ponašanje reagujući na svetlost. No, to nije sve. Dr Grej je postavio jednog ispitanika (oglednu osobu) pred ekran adekvatno adaptiranog televizora i dao mu u ruku prekidač kojim se aparat mogao uključiti i isključiti. Zatim mu je rekao da će se, ako uključi televizor, na ekranu pojaviti izuzetno interesantna slika. Preko elektroda su, inače, snimane krivulje moždane struje ispitanika i beležene na EEG aparatu. Konstatovano je da svaki put neposredno pre nego što ispitanik pritisne prekidač, nastaje strujni udar u njegovom mozgu. Dr Grej Volter je ovaj strujni udar nazvao talasom spremnosti zato što je signalizirao odluku da se pritisne prekidač.
Potom je dr Grej Volter sa televizorom spojio elektrode priključene za mozak i podesnim električnim međuspojem pojačao talas spremnosti. Prvobitno slab impuls mozga, na taj način je postao strujni udar dovoljno jak da samostalno uključi televizor. Ispitanik više nije imao potrebe da pritiska prekidač u ruci, bilo je dovoljno da zaželi da ga pritisne i smesta bi se pojavila slika na monitoru. Uskoro su ispitanici dr Greja Voltera otkrili da bi ekran već neposredno pre pritiska na prekidač zasvetleo, uvek kada bi odlučili da pritisnu dugme.
Biofidbek
Kao i neurolog Grej Volter, i njegov kolega Vilijam Jong van Amsink, pokazao je naučno interesovanje u sferi kibernetike. Kad je započelo uvođenje fidbeka (feed-back, engl., u kibernetici: povratna kontrola, skup povratnih, retroaktivnih informacija i ponašanja) u medicinu, profesor Van Amsink je među prvima isprobao ovu novu metodu kao pomoć bolesnicima od hipertonije.
Svojevremeno je vladalo mišljenje da je nervni sistem podeljen na dve sfere sa strogo podvojenim funkcijama i sposobnostima. Prva sfera je obuhvatala voljni ili somatski nerevni sistem, kojim čovek može da upravlja svojom voljom. Za drugu sferu je smatran nevoljni ili autonomni sistem koji funkcioniše sam od sebe. Na primer, mozak nam može “narediti” da ispružimo ruku, krenemo korak napred ili da zagrizemo jabuku, i svaku od ovih naredbi možemo poslušati bez teškoća dajući uputstva svojim nervima da pokrenu nadležne mišiće. Ali, mozak nam ne može reći kako da pokrenemo najvažniji mišić našeg tela, naše srce! Isto tako ne možemo uticati ni na vlastiti krvotok, puls, sistem za varenje, reakciju zenica… Ipak, ima i onih koji to mogu – indijski fakiri i jogiji! Tehnikom fidbeka to je omogućeno i “smrtnicima” budući da podrazumeva učenje pomoću mašina i dostizanje sposobnosti dobrog jogija u najkraćem roku. Profesoru Van Amsinku i njegovim pacijentima je, nakon upornog rada, i to pošlo za rukom odnosno – voljom. Naravno, smisao takvog vežbanja ne iscrpljuje se u uspešnom savladavanju majstorije dostojne prikazivanja u varijeteu. Koreni mnogih oboljenja leže upravo u manjkavom radu nevoljnog nervnog sistema i cilj je bio da ovaj sistem postane podložan uticaju volje što bi bilo ravno otkrivanju medikamenta koji napada bolest na samo u simptomima već u samom korenu.
Biofidbek kao medicinska terapija se danas koristi u lečenju nesanice, za ublažavanje napada migrene, lečenje nervoznih tikova, opuštanje mišićnih grčerva, suzbijanje bolesti srca i za snižavanje bolesno visokog pritiska, hipertonije.
U najsenzacionalnija otkrića biofidbeka spada, bez sumnje, činjenica da je čovek u situaciji da utiče na frekvenciju vlastitih moždanih talasa! Ova frekvencija nije uvek ista a njeni različiti tipovi obeležavaju se grčkim slovima alfa, beta, delta i teta.
U stanju ritma alfa nalazi se čovek koji opušten i zadovoljan drema. Ako otvori oči, menja se frekvencija: ritam alfa smenjuju brži talasi beta. Prelazu iz dremanja u lak san odgovara prelaz iz ritma alfa u sporiji ritam teta. Najzad, u stadijumu dubokog sna, moždana struja dostiže ritam talasa delta, najveće i najsporije treptaje. Ono što je posebno interesantno u istraživačkom radu prof. Van Amsinka jeste zaključak da rešenje svake paranormalne zagonetke počinje kod moždanog talasa! Naime, moždani talas nije ništa drugo nego elektromagnetni talas, recimo kao radiozračenje, ultravioletno zračenje, vidljiva svetlost ili rentgensko zračenje!
Ako radio-talas, elektromagnetsko zračenje raznih talasnih dužina, može da prenosi muziku, glasove i šumove na hiljade kilometara, zašto onda na isti način ne bi putovala telepatska poruka? Godine 1929. Apton Sinkler je objavio knjigu “Mentalni radio” o rezultatima telepatskih eksperimenata sa svojom ženom, za koju je predgovor napisao niko drugi do – Albert Ajnštajn! Istini za volju, poznati naučnik je u predgovoru istakao samo psihološki aspekt tih eksperimenata i ne pokušavajući da telepatiju objasni pomoću fizike.
Prilikom jednog simpozijuma kibernetičara, Vilijem Jong van Amsink je prvi put istupio sa svojim radovima pred javnost. Dok je pred teoretičarima referisao o svojim eksperimentima, među slušaocima se nalazio i Žan Žak Delpas.
“Eksperiment Delpas”
Delpas je bio malo zainteresovan za biofidbek kao medicinsku terapiju za bolesnike od hipertonije, ali, fascinirali su ga laboratorijski uslovi u kojima je radio Van Amsink. Odmah je video da su opisane fidbek-vežbe u principu bile veoma slične eksperimentu Greja Voltera sa televizijskim ekranom.
Svi ispitanici-pacijenti s kojima je Van Amsink radio, patile su od iste bolesti: hipertonije koja je pod izvesnim uslovima mogla dovesti do moždane kapi a time ponekad i do smrti. I kad se zaista desilo da je jedan od pacijenata Van Amsinka umro, bio je to upravo čovek koji se pre toga podvrgao intenzivnom treningu mozga i predstavljao tačno one eksperimentalne uslove potrebne Delpasu čije je ostvarenje on smatrao nemogućim.
Ako bi se pacijenti Van Amsinka pored svog normalnog fidbek-treninga obučavali još i u eksperimentu Greja Voltera, nestala bi najveća prepreka koje se Delpas bojao: više ne bi bio potreban samrtnik koji treba da sarađuje i ne bi bilo potrebno odobrenje šokiranih rođaka.
Delpas je izneo Van Amsinku svoju ideju da pomoću eksperimenta Greja Voltera proizvede “hemijski čiste molekule pamćenja”. Naime, molekuli pamćenja nastaju tako što električni impuls taloži u belančevinastu strukturu jednog molekula poruku koju nosi. Takva poruka može biti vrlo jednostavna, ali može biti i veoma složene prirode. A budući da je u supstanci pamćenja nataložena cela zbirka sećanja, nema mogućnosti da se sadržaj pamćenja jednog jedinog molekula odvoji od sadržaja pamćenja nekog drugog. Delpas je, međutim, želeo da učini upravo to: da uz pomoć eksperimenta Greja Voltera proizvede takoreći hemijski čiste supstance pamćenja, odnosno molekule pamćenja koji su nosili samo jedan sadržaj sećanja – naredbu da se uključi monitor. Pomoću eksperimenta Greja Voltera hteo je da markira jedan mali deo čovekove svesti – da ga učini vidljivim na monitoru, kao signal uključivanja. Ako ispitanik pomisli da uključi i za to pozove iz svog mozga odgovarajuće molekule pamćenja, na monitoru će se javiti munja.
Tako stvari stoje dok je čovek živ, ali, šta se događa u trenutku smrti?
Ako pamćenje i svest ne propadaju nego stvarno sa smrću napuštaju čovekovo telo, onda s njima moraju krenuti i markirani sadržaji pamćenja iz eksperimenata Greja Voltera. A ako kreću – onda taj trenutak mora označiti signal uključivanja na monitoru.
Kad je šezdesetsedmogodišnja pacijentkinja dobila hipertonično krvarenje, radi kontrole funkcionisanja mozga “prikopčana” je za aparat EEG i uređaj dr Greja Voltera. Uprkos preduzimanju hitnih mera, kod bolesnice se sve više javljao simptom pritiska na mozak koji je doveo do prekida svih cerebralnih funkcija. Na encefalogramu su se pojavile karakteristične nulte linije koje pokazuju da je moždana struja ugašena.
Mnogo pre nego što je smrt nastupila, bolesnica je ležala u komi. Dakle, već odavno nije bila kadra da svesno i voljno stvara talase spremnosti. Ipak, sa nastupanjem svih simptoma konačne smrti mozga pojavio se i “signal uključivanja” na monitoru aparature Greja Voltera!
Ovaj signal uključivanja koji se poziva na pragu konačne smrti, mada više ne postoji nikakav talas spremnosti, nazivamo “efektom Delpas”. On potpuno odgovara pojavnoj slici koju očekujemo ukoliko duh ostaje da živi posle smrti, mogao bi da znači da ljudski duh u trenutku smrti napušta telo i da jedan majušni delić ovog duha, markiran u specifičnim molekulima pamćenja, pri tom ostavlja za sobom trag na televizijskom ekranu – u principu isto kao što i kakav metalni predmet izaziva signalni ton prilikom prolaska kroz sigurnosna vrata za otkrivanje oružja i eksploziva na aerodromima širom sveta…
Dato objašnjenje zvuči prilično, ali ne i sasvim logično. Kakve su moguće implikacije u slučaju da eksperiment dr Greja Voltera nije tačno interpretiran? Ukoliko nije nesporno da su njegovi pacijenti-ispitanici svojom voljom aktivirali uključenje ekrana, da li je nesporna i činjenica da su tačno formulisanim stavom “uključi se” to bili u stanju i da učine? Sumnjam. Možda je ekran aktivirala njihova koncentrisana energija, bez obzira na sadržaj u njoj smeštene poruke! Ukoliko je ovo tačno, onda je uključenje ekrana umiruće šezdesetsedmogodišnje pacijentkinje, koja je, podsećam, već dugo bila u komi i bez svesti o sebi i okruženju, mogla da aktivira za doktora Delpasa tada nepoznata energija – biofotona! Ovo objašnjenje čini mi se daleko primerenijim od ponuđenog.
Podsećam: foton je kvant svetlosti, a kvant je najmanja količina energije određena pri zračenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije. Pored toga, foton je čestica bez mase i naboja.
Fotoni, Ajnštajn, međuzvezdani letovi, načelo neodređenosti, kvantna mehanika, Stiven hoking, talas spremnosti, eksperiment Delpas… ukoliko sve što je prethodno rečeno definišemo kao hipoteze, vreme je da konačno saberemo “dva i dva”, odnosno, dovedemo u logičan poredak i prevedemo u odgovarajući zaključak.
Nematerijalni organizam
Živa ćelija organizma emituje deseti deo svog energetskog potencijala (biofotonske energije), dok devet desetina čuva u sebi. I upravo taj deseti deo energije je dovoljan da organizam opstaje, živi, da čovek funkcioniše, ponaša se kao živo biće. U trenutku smrti, međutim, oslobađa se (emituje) ukupna količina pomenute energije, znači svih “deset desetina” i život napušta ćelije, tkiva i ceo organizam.
Iz ovoga proizilazi da je svaka ćelija živog organizma u izvesnu ruku autonomna onoliko koliko i stanovnik jedne države: sama po sebi je autonomna, rađa se i množi sama, ali je istovremeno i strogo kontrolisana indukcionim poljem i potencijalom okolnih organa, sistema organa i celog organizma. Upravo zbog toga se neće, recimo, dogoditi da nokat izraste na čovekovom – nosu. Sama i umire, ali istovremeno je i sama za sebe mrvica života.
Dakle, u trenutku emitovanja kompletne energije, čovek tj. organizam umire i fenomen umiranja je upravo taj kompletan izlazak energije u obliku fotona iz svake pojedinačne žive ćelije jednog organizma nakon čega se ova dezintegriše odnosno trune i pretvara u biljnu hranu.
Isto se dešava kod programirane smrti ćelije, tzv. apoptoze.
O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima, jer, duša je astralni organizam. Fotoni, međutim, nisu duša. Oni čine njen organizam čiji su nerazdvojni deo. “Idu” sa dušom koja, prilikom odlaska, odnosi sa sobom i život. U slučajevima kad ne povede “kompletan život”, vraća se. Otuda čudnovata oživljavanja. Ona, dakle, može da se vrati, ponovo “oživi” ukoliko nije kompletna energija, iz svih ćelija, izašla iz organizma. Iz ovoga sledi da je duša povezana “svetlom pupčanom vrpcom” (satkanu od fotona!) za telo. Postojanje ove niti života, koju je moguće videti i snimiti pod izvesnim uslovima, poznato je onima koji imaju mogućnost izlaska iz tela odnosno astralnog putovanja. “Uže od fotona” čini energija svih ćelija (života) i prilikom astralnih putovanja čak do devedeset posto nje može da napusti organizam… U svakom slučaju, dokle god postoji ta veza, to jest sve dok fotoni odnosno pomenuta energija kompletno ne napuste organizam, ovaj je biološki živ.
Rekoh, i duša je organizam. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog. I nije reč o amorfnoj, bezobličnoj, neartikulisanoj, energiji. Naprotiv. Kao što je parče naizgled bezobličnog mesa sastavljeno od jedara, mitohondrija, miozina, aktina i plazme, hromozoma, hormona i čega sve još ne, i duhovno telo je specifično, sačinjeno od sistema strogo određenih međuzavisnih i uslovljenih raznorodnih energija. To što čovek na današenjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nije u stanju da ih detektuje, definiše, razdvoji na sastavne elemente i izmeri, ni u kom slučaju ne znači da one i ne postoje. Da bismo ih otkrili i počeli da koristimo, nedostaju nam instrumenti. I sve dok ih ne budemo imali, moraćemo da se oslanjamo na “vančulne” sposobnosti pojedinaca koji su u stanju da ih, svesno ili nesvesno, detektuju pa čak i pojedinačno razlikuju.
Težina duše
Onog trenutka kad pomenuta energija postane vidljiva instrumentima koje će čovek napraviti, dakle identifikovana, merljiva i upotrebljiva, otvoriće se novo polje nauke – polje anatomije duše i bioenergije. Baš kao što je nekada atom bio “najsitnija nedeljiva čestica” materije a ćelija organizma, nauka o anatomiji duše počeće da se bavi njenim elementima, sastavom, organizacionim celinama, podelom pojedinih segmenata i “organa”, specifičnostima različitih vrsta energija… Ovo će, opet, otvoriti mogućnosti za merenje, otkrivanje i identifikovanje prisustva duša u određenom prostoru, samim tim i izradu instrumenata uz čiju pomoć će postati “vidljive”. A možda će, zahvaljujući ovoj mogućnosti, čovek konačno doći do trajnog rešenja vlastite egzistencije pa i mogućnosti posete ili čak seljenja u druge galaksije. Nema sumnje da bi iz saradnje materijalnog i astralnog sveta mogle da se izrode izuzetno interesantne i zanimljive ideje a, zašto da ne, i obostrana korist. U krajnjoj liniji, dovoljno će biti i samo to što će “odlazak na poslednji put” postati manje stresan budući da više neće biti “put u nepoznato”.
Suviše fantastično? Ko bi rekao da je čovek do pre nešto više od sto godina, vekovima i milenijumima sanjao da poleti!
Znajući, ili bar pretpostavljajući, stari narodi su se bavili pitanjem “težine duše”. Eksperiment Delpas je zabeležio trenutak kada fotonska energija napušta organizam, međutim, manje je poznato da je težina tela umrle osoba manja za osam do deset grama od one za života.
Da li je to zaista ta “težina duše”? Bilo bi, u najmanju ruku, neozbiljno kategorički to tvrditi, ali, vredi razmisliti…
Nauka i Tarabići
– Lijepo je izgledo, moj kume Zarija. Na njemu nekakva mantija, a po njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom svjetlošću. Taka mu je i glava bila… Bijela, a nekako svijetla… Cjelivah ga u ruku, a ona meka ko da vunu na preslici drži. Dodirnem ga po mantiji, a ona isto nako, kadivena. Sve mi se čini da bi rukom kroz njega mogo proći…
Zbog ovog, nestvarnog opisa, sveštenik Zaharije je bio uveren da je Mitar sve to sanjao ili halucinirao. Tada je između njih započeo, prvi put sumnjičav razgovor:
– Da nijesi ti to sve snijevao, moj Mitrašine?
– Kakvo snijevanje! Snijevam li ja, kume, kad vako, sad evo, s tobom govorim?
Ja mu na to reknem:
– More biti, Mitre, da si nešta, nako u snu, sam sa sobom razgovarao, pa se i kumi pričinjelo da s nekijem drugim pričaš…
– Bože, kume Zarija!… Je l’ ti to ona moja ženturina rekla da je viđela svijetlog popa kojeg uvodim u kuću i š njim razgovaram?
Ja mu reknem da jeste, a on mi unakrsti:
– E, pa ako sam to sve snijevo, nije mogla i ona snijevati isti san?
– Dobro, kume Mitre, a kako on ode od tebe i šta reče?
– Reče da će se jopet javljati i od ondaj mi se javi jošte nekoliko puta. Pošlje mi kaza da je vrijeme da se rastanemo te ja iziđoh u avliju da ga ispratim… Tako, polako, dođosmo do kućera, a njegova se prilika zaplasti k’o plast sijena i tako ga, nekako, nestade…
– Kako? – jopet ga priupitah.
– Pa, ne umijem da ti to objasnim ovijem, ljudskim riječima jerbo što gođ da ti rečem, jopet neće biti onako kako je uistinu bilo…
Ja ga zamolim da to pokaže kako zna, a on mi ondakar reče:
– Nekako se zgrudva te postade ko grudva snijega… Sjajna i ko zlatna. Jal’ grudva, jal’ ćasa, to ti ne umijem iskazati… Pošlje, to poleće u nebo i meni se činjaše da ode među same zvijezde…
Ovako je, navodno, prema “Kremanskom proročanstvu” (autora Dragoljuba Golubovića i Dejana Milenkovića), protekao jedan od razgovora prote Zaharija Zaharića i njegovog kuma Mitra Tarabića u kome je ovaj opisao susrete sa pokojnim stricem Milošem. Uprkos izvesnih sumnji u pogledu autentičnosti ovog razgovora, ovo je svakako najlepši i najplastičniji opis susreta “dva sveta” o kome sam do sada slušao i čitao. Zaista, ima li divnijeg od ovog opisa koncentrisane biofotonske energije!
Još jednom moram da podsetim: foton je kvant svetlosti, a kvant je najmanja količina energije određena pri zračenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije. Pored toga, foton je čestica bez mase i naboja.
Koliko se, dakle, razlikuje opis Mitra Tarabića svog pokojnog strica i pomenutog citata iza koga stoje svetski naučni autoriteti?!
Po meni, gotovo savršeno se upotpunjavaju…
Želeo bih da napomenem da mi je fiziku predavao pokojni prof. dr Dragi Jovanović asistent Marije Kiri; dr Milan Janjić, laboratorija 49, Boris Kidrič – Vinča, sada u SAD jedan od najpoznatijih astro-hemičara, doktorirao kod pronalazača kontaktnih sočiva u Pragu;Zoran Bogićević elektroničar koji je prvi napravio liofilizator na Balkanu; dr Voja Simić, Vojni institut – Katanićeva; pokojna prof. Dr Slobodanka Veljković – PMF; veliku zahvalnost za podršku dugujem univerzitetskom profesoru Dragutinu Mariću.
prim. dr sci. Todor JOVANOVIĆ
Tekst prenela: Mima Mikovic, inostrano certifikovani i akreditovani Feng Shui konsultant i Kristaloterapeut i licencirani instruktor predavač kod IPHM
Inostrani Certifikat USUI TEATE i TRADITIONAL JAPANESE REIKI by DAVE KING. Life Coach tel:061 6343143 ili 0616343142 Email: info@fengshuisrbija.com
POVEZANE TEME: Živeti po Malahovu , Zašto sam odabrala FENG SHUI , Lujza Hej INDIGO I KRISTALNA DECA , KRISTALI kao lekovi DETOX-Čišćenje ORBS-svetleće kugle Sok od pomorandže
Intervju sa Nikolom Teslom [subscribe2]
![sertifikat-mima[1]](http://www.fengshuisrbija.com/wp-content/uploads/2015/08/sertifikat-mima1.jpg)
Recent Comments